case educational games 118844
Након читања ова прича са ГамесИндустри.биз , морао сам да размишљам о едукативним играма. Сигуран сам да се сви сећамо оних ужасних игара које су курвале Маријево име, на пример Марио учи куцање и Маријев времеплов (иако, из мени непознатих разлога, имам лепа сећања на ово друго). Дакле, почео сам да размишљам о игрицама намењеним општој играчкој маси које су још увек едукативне и пружају нове информације играчима. Уживао сам што је већина ФПС-а из Другог светског рата имала неке пристојне информације о мисијама које су се водиле. Знам да је серијал Медал оф Хонор имао тенденцију да има резове који су се чинили превише усиљеним, као да сам управо ускочио у лош програм Хистори Цханнел-а, са детаљима о свим досадним тачкама битке и терајући ме да пожелим да их прескочим што је пре могуће. Нисам стигао да седнем и играм Цалл оф Дути или Баттлефиелд 1942 темељно, али колико знам, они су бар убацили играче у неке велике историјске битке. Да би игра била и забавна и поучна, верујем да је едукативна материјал мора да се логички уклопи у игру и да има сврху. Такође, игра мора да захтева активно задржавање неких информација да би прешла на нове области. Како би се ово имплементирало, немам појма, али опет, нисам плаћен да од овога заправо направим игру. Једини проблем који видим је што се ове игре не могу пласирати широм света. На пример, објашњавање грађанског рата у игри захтевало би огромну количину приче, објашњавање узрока рата, како је напредовао, и све то, за људе ван Америке. Исто тако и за Рат ружа за све ван Британије. Да ли играчи заиста желе да се замарају играма које покушавају да их нечему науче? Да ли игре са поруком или едукативним материјалом уопште нису пожељне или би биле добродошле као и друге игре? И ако јесте, како би се ове идеје претвориле у добре игре?